Svaki rastanak je težak.
Da li je vas je neko napustio zauvek ili ste odlučili da prekinete nezdrav odnos, potpuno je nevažno. Bolno je. Stresno je. Teško je.
Ne mogu da se ne zapitam kako je moguće da od dvoje zaljubljenih, srećnih, nasmejanih ljudi, dolazimo do svađa, haosa, uvreda, omalovažavanja, fizičkog i psihičkog zlostavljanja? Da li li je moguće da se to dešava eto, tek tako, odjednom ili smo zatvarali oči pred sitnim problemima, preprekama i pokušavali da zavaramo i sebe i okolinu kako je sve u najboljem redu?
Razvod braka ostavlja trag ne samo na papiru već i na mentalnom zdravlju. Svako situaciju preživljava na svoj način, ali nije ni malo lako kada čovek shvati da mu se život raspada i da osobu koju je voleo više ne poznaje.
Malo je ljudi koji su odmah posle razvoda „procvetali“ i kojima je sve u životu krenulo na bolje.
Mnogo je više onih koji su se u procesu razvoda „slomili“ ili zaglavili u začaranom krugu odvajanja od svega što su sa partnerom do juče delili.
I to je ono najstrestnije od svega. Naučiti kako dalje? Kako?
Kako izaći iz svega neoštećen i uzdignute glave, ostati normalan? Kako krenuti dalje i ostaviti sve iza sebe kao da se ništa nije desilo? Kako strpati u kofer sve snove, uspomene i one lepe trenutke koje ste do juče delili? A bilo ih je, nije da nije… Kako objasniti deci da više ništa nije isto i da se kula od karata srušila? Kako?
Strah je najteže prevazići. Strah, od “kako ću dalje” do “šta će selo da kaže”, zatim finansijsku nesigurnost, preseljenje, vraćanje roditeljima ili odlazak u nepoznato. To je mnogo straha za nekoga ko je već dugo pod pritiskom, ko više ne zna gde je levo i ko želi da se sve završi. A ne završava se tek tako, preko noći…Ne završava se…
Koji god da je razlog, razvod braka je težak, stresan i mučan proces obično za obe strane.
Nakon razvoda nema pobednika – svako je izgubio nešto.
Ne gubimo samo partnerski odnos, već našu zajednicu, porodični život u kome smo imali svoje mesto, svoju ulogu, gubimo jednu celinu kojoj smo pripadali. Kao i svaka promena ni ova se ne dešava preko noći. Potrebno je vreme da zalečite rane, da naučite da živite na drugačiji način. Dopustite sebi da plačete i da prebolite. Vreme je lek za sve. I proći će, sve će proći…Ništa nije trajno, ni tuga, ni sreća, ni suze ni smeh… To je život.
A život nikada ne stoji. Vozovi prolaze, odnose nam godine. Ako ste se zbog razvoda zaustavili na životnom koloseku, potrudite se da vratite svoje Ja koje ste godinama gušili zarad onog Mi.
“Sve će to mila moja prekriti
Ruzmarin, snjegovi i šaš
I dvije će pokisle ptice
Iz tvoga oka prhnuti na jug
Nijedna suza, nimalo volje,
Nijedna slutnja, ni glas
A moglo je bolje”
STAGE.RS