Kraj u kome sam odrastala, uvek je imao puno dece. Miran kraj, skoro bez saobraćaja, sa puno zelenila, raj za decu. I sada je tako.
Izvela sam dete da se igra da decom iz komšiluka. Prelepa livada, puna dece, graja na sve strane… Vratilo me u detinjstvo… Odrastala sam na istom tom mestu, samo je bilo više dece. Na žalost, to nije jedina razlika koju sam uočila… Dok su se veselo igrali, naišla su deca romske nacionalnosti. Mirno, tiho, bez galame, pognute glave… Uglas povika ekipa sa livade “Bežite idu ciganiii! Fuj, prljavi ste, smrdite, Cigani, Cigani!” Dok sam se od šoka opasuljila, jer zaista nisam očekivala da će to izgovarati dečica uzrasta od 4-6 godina, mršav momčić sramežljivo izusti “Dobar dan“.
Uzvratih mu, sa gnedlom u grlu i uhvatih pogled u trenu, koji traje kao večnost. U njegovim očima pročitah sve, u trenu. I bol i sram i tugu i patnju i bes i gnev. Povikah na decu da se smesta utišaju i da prestanu da izgovaraju ružne reči drugoj deci, jer to nije lepo…Dečačić već ode…Sam, sa svojim mislima, teškim kao olovo…Kako drugačije može da se oseća jedno dete povređeno od strane svojih vršnjaka, koje je odavno etiketirano kao različito?
Upita me malena devojčica zašto sam mu rekla dobar dan, sa njima se ne razgovara?! Pokušala sam da im na lep način objasnim da svi treba da se druže i da drugarstvo ne poznaje boju kože, pocepanu odeću ili patike sa buvlje pijace… Gledali su me ćutke dok sam im pričala priču da sam i ja rasla na istoj toj livadi, ali da smo se mi igrali sa svima, bez razlike ko je ko… Da nikada druga nismo uvredili, jer drug može da ti bude svako ko je dobar i ko te voli. Prolomi se u prekidima “Ali moja mama kaže, ali moja baka“..
Sve je jasno, nema tu šta previše da se priča. Deca ne poznaju razlike, vi ih trujete! Vaša deca ste VI sami. Iz dece izlazi samo ono što im VI dragi roditelji, bake i deke servirate. I niko drugi nije kriv za stanje u ovoj državi ni vlast, ni politika, ni sistem, krivi ste iskljičivo VI što svoju decu hranite mržnjom i učite ih da prave selekciju prema boji kože, nacionalnoj osnovi i garderobi! VI ste krivi što izrastaju u loše ljude, sa iskrivljenom slikom o ovom svetu. I da se razumemo, u svakom žitu ima kukolja, nebitno je u koju je zemlju posejano bilo. Učite decu da ljude dele na dobre i loše. Pomozite detetu da izraste u dobrog i stabilnog čoveka, koji će biti spreman da pomogne svakome, ako bude bio u prilici.
Još od davnina postoji izreka “Za odgoj deteta potrebno je celo selo”, što govori koliko je zahtevno biti dobar roditelj i koliko je potrebno truda, rada i ulaganja da biste na put izveli valjanog čoveka.
Nije do drugih, do nas samih je.
“U svakom čoveku se odvija neprekidna bitka. To je zato što u nama žive dva vuka – započe mudri Indijanac.
– Kako dva vuka? – upita mališan.
– Jedan je ZAO! To su strah, bes, zavist, ogorčenje, lažni ponos, pohlepa, ego, ali i žalost, nadmenost, samosažaljenje i krivica. Ali, postoji i DOBAR VUK! To su radost, spokoj, ljubav, nada, vedrina, dobrota, saosećanje, velikodušnost, istina i vera – podučavao je Indijanac.
– I… Koji vuk pobeđuje? – upita unuk bez daha.
– Onaj kojeg više hraniš – kratko reče mudri deda.“
STAGE.RS