Da li ste ikada došli u situaciju da pomislite da se loše stvari dešavaju samo vama?
Koliko puta ste pomislili da ste neviđeni baksuz, kome se sve ide naopako i da ne postoji osoba koja je nesrećnija od vas? Neretko vam se čini kada gledate tuđe fotografije na društvenim mrežama da su svi dugi srećniji od vas, da su zadovoljniji, da imaju lepše živote, više novca, bolju garderobu…
I onda upadamo u začarani krug, u vrtlog koji nas vuče na dno, koji nam oduzima vedrinu i osmeh sa lica.
Postajemo negativne osobe, znate one koje nekada nismo voleli da imamo u društvu? E baš te.! One, čiju negativnu energiju osetite u vazduhu, a da reč nisu ni progovorili. Dovoljna je ta neprijatna tišina, pa da i vama bude loše. E baš te!
Ustanete ujutru, loše volje, naelektrisani, puni negativne energije…sve radite namrgođeni, uz konstantno pridikovanje i nervozu…sve loše se samo nadovezuje, to je naprosto lančana reakcija. Obratite pažnju, svi imamo takav dan. Pokušajte da mu se oduprete, jer jedno loše stanje, vodi u drugo i danima, mesecima, godinama, postaje sve gore.
Da vam dočaram na ličnom primeru. Danas sam odvalila neki deo na autu, već besna i ljuta, jer sam upala u neki loš period, počinjem još više da histerišem. I naravno plačem. Ne zbog štete, već baš zbog onog „ Zašto se samo meni dešavaju loše stvari?” U pomoć mi je pritekao komšija i u novim stvarima, legao na kaljav asfalt kako bi uvezao pokidani deo žicom, da mogu da odvezem auto do majstora. Nije hteo da čuje da mu platim, jer kako reče: „Za šta služimo jedni drugima?“ Priključio se i moj školski drug, koji je baš u tom trenutku izašao ispred firme u kojoj radi. Vozio je svoj auto iza mene, za svaki slučaj, da se nešto ne dogodi na putu do majstora i sačekao da me vrati do kuće. Majstor je vrlo brzo namestio deo i znate šta? Nije hteo da naplati. Rekao mi je:“ Nije sve u novcu, želim da pomognem“.
Dok sam se vraćala od majstora razmišljala sam koliko je sve na ovom svetu nevažno, osim onoga da budemo LJUDI. Da pokažemo jedni drugima da smo tu kada zatreba… U tom trenutku, komšija iz ulice uleteo je autom u ogradu drugom komšiji. Kakav dan? Hvala Bogu, niko nije povređen.
Poenta ovog ličnog primera je da se loše stvari ne dešavaju samo vama, da su problemi svakodnevnica svih nas, da nije lepše u tuđem dvorištu nego u vašem. Da sva ta srećna i nasmejsna lica koja viđate na slikama, sigurno imaju neku tužnu priču i nešto što ih tišti i boli. Zato se potrudite da ulepšate vašu baštu i dodate svetu malo boje, jer zaista nije sve tako crno.
I ono najvažnije – Znate li kada ćete moći da budete srećni? Onda kada vi to odlučite!
“Jednog dana zastaćete negde na sred neke dobro poznate ulice, pogledaćete u nebo i razumećete zašto se sve baš tako desilo. Duboko ćete udahnuti novi život i hrabrim koracima krenuti dalje, i najzad shvatiti da je život previše kratak da biste bili nesretni.” Đ. Balašević
STAGE.RS