Uvek se vodim parolom da sudbina baca kockice i ne pita želimo li da se igramo. Sve što sam u životu očekivala ili želela, nije ispalo onako kako sam planirala. Sve u šta sam verovala ili bolje rečeno u koga sam verovala i kome sam verovala, uspeo je da me demantuje i razočara.
Balašević u jednoj pesmi kaže.. “a u vojsci sam stekao druga do groba“…, pa se često se zapitam da li je to moguće i da li na ovom svetu postoje iskrena prijateljstva, koja traju do poslednjeg daha.
Znate, ona prava, istinska, čista, neuprljana, ona za sva vremena?
Kako smo stariji krug prijatelja nam se sužava. Tek tada shvatimo koliko nam je neko bio prijatelj…ili nije. Ne znam da li ste ikada osetili bol prilikom saznanja da ta jedna osoba kojoj ste najviše verovarli, osoba koja vam je bila najdragocenija i najvrednija, zapravo i nije sve ono u šta ste vi slepo verovali sve te godine? Da li ste osetili kako se ruši kula od karata koju ste pažljivo gradili godinama i to sa ubeđenjem da joj ni olujni vetrovi ne mogu ništa? Da li ste mislili da imate to nešto što vas povezuje za sva vremena? Tako jako, veliko i neraskidivo, da imate osećaj da taj neko neće otići od vas nikada?
Pravi prijatelji ne odlaze. Nikada. Nikada vas ne ostavljaju, ni u vašim najgorim danima.
U mom najtežem životnom trenutku, kada mi se svet srušio na glavu, kada sam potpuno slomljena, razbijena na komade, sedela na samom dnu, bila sam sama. Taj koga sam očekivala da će biti tu, odustao je od mene. Ne znam šta je strašnije, kada čovek odustane od sebe ili kada od njega odustane onaj u koga je verovao? Mene su zadesile obe stvari.
Dobila sam papir. Prazan. Bez imena. Imena su se sama vremenom ispisivala, nestajala, dopisivala. Ljudi su se smenjivali. Ulazili i izlazili iz mog života. Sa nekim ljudima sam se zbližila, jer je njihova upornost da pomognu kada je najteže, nadjačala svu moju želju u tom trenutku da budem “sama”. Shvatila sam da onaj koji je trebao da ostane zauvek, taj nije ni odlazio.
U redu je pogrešiti. Napravite selekciju, razgraničite ljude i odstranite sve nezdravo iz okruženja, ostavite samo one koji vas razumeju, bez reči, zauvek. Ako ste ikada, a znam da jeste, napravili pogrešan izbor, prebolite i nastavite dalje. Ne odupirite se, pustite ga da ode, jer da je trebalo biti drugačije, bilo bi…
“Niko ne zna šta ga čeka, dan šta nosi
svako juče ostavlja nam trag u kosi
doba prošlo i buduće, priča ista
sve što sija i ne mora da zablista“
Leo Martin
Stage.rs