Dečiji osmeh je najiskreniji, najplemenitiji, najlepši… Postoje deca koja se vole sama. Nekako drugačija, potpuno neiskvarena.
Da se ne lažemo, ima puno bezobrazne, razmažene i nevaspitane dece, no, ne znam do koga je… Do roditelja ili do dece, ali to sada nije tema.
Ovo je priča o jednom dečaku.
Sava… Dečak koga ne možete da ne volite, dečak koji vam ulepša i najtmurniji dan.
Sava je moj komšija, živimo u istoj ulici i skoro svakoga dana se srećemo, doduše u prolazu, on iz škole, ja u autu, zatrpana svakodnevnim obavezama, ali bez mogućnosti da ostanem imuna na njegovu radost. Nedavno je napunio 9 godina, ali čistina njegove duše je ostala na nivou bezgrešnog, tek rođenog deteta.
Svetlo smeđe kose, najblistavijeg osmeha i najdivnijih očiju. Hodajuća sreća, to je najjednostavniji opis tog neverovatnog deteta. Savu ne možete da ne primetite, uvek se izdvaja iz gomile dece.
Današnja deca su osnovno vaspitanje i kulturu ostavila iza vrata, u nekom podrumu, ali ne i on.
Jedino dete koje i kada ne vidite, on učini sve da ga vidite, jer ne postoji šansa da mu promaknete, da vam se ne javi. Sava uvek maše i poklanja svoj najlepši osmeh na svetu.
Uhvatila sam sebe, kada najnervoznija sednem u auto i kada mislim da mi se svet srušio na glavu, naletim na Savu koji me potpuno razoruža, izmami osmeh i učini nešto neverovatno! Pokaže da za ovaj svet ima nade! Sava je neko ko vraća nadu u bolje sutra! Onda se zahvalim Bogu što poznajem jedno takvo biće.
Sava je rođen za velike stvari, jer takvi ljudi menjaju svet! On i ne zna da svojim osmehom popravi moj dan, on i ne zna da tako mali čini čuda i bez magije i čarobnog štapića! On i ne zna da mu se svaki put zahvalim kada prođe pored mene…
Osvrnite se oko sebe, sigurna sam da i vi imate nekog Savu koji će vam pokloniti dugu posle kiše!