Došlo neko zadnje vreme… Vreme kada su nam vrednosti potpuno iskrivljene, a parametri poremećeni. Vreme gde trka za novcem ubija i onu mrvu ljudskosti koja je potrebna za život u civilizovanim uslovima.
Valjalo bi nam neko baždarenje pod hitno!
Pitam se kako smo dosli u situaciju da gajimo strahopoštovanje prema pogrešnim ljudima?
Kako smo došli na ideju da više pogleda bude uprto u nadobudnog, nekulturnog i neobrazovanog lika, a ne npr. u lekara ili nekog akademika?
Kako je moguće da jedan takav lik u crnnom džipu vredi više od profesora u Zastavi 101, vojnika ili bake na pijaci koja na svojim rukama nosi duboko uklesane tragove minulog rada? Kako su devojke počele da vole više one koji lezu u 7 ujutru i spavaju do 17h, a ne one koji ustaju u 7h i rade do 17h?
Zasto pauk servis odnosi Fiat Punto nesrećnog čoveka koji je od muke izleteo da ostavi dete na klinici da ga ne bi nosio po kiši, a ne onog sa zatamnjenim staklima koji danima stoji parkiran na pešačkom prelazu, tik uz poznati prestonički kafić, jer daleko mu je da pešači od parkinga do lokala.
A i pobogu, pa nisi bitan ako staneš propisno i platiš parking kartu, nego si bitan ukoliko pokušaš da uđeš u lokal tim “teškom mukom” stečenim vozilom. I da ne zaboravim, obavezno ostaviti poziciju na autu, jer to daje dodatnu draž, moć, bitnost.
U ovoj zemlji sve se može kupiti i platiti novcem. I status i moć i bahatost i nečiji život, ama sve možeš da kupiš, platiš, otplatiš…Sve, osim kulture i ljudskosti.
I sve dok ljudski um ne bude prihvatio postojanje različitosti, sve dok se kao uzor nudi firmirana odeća i obuća, skupoceni automobili, lagodan život bez rada, ne samo u TV novelama i španskim serijama, već u stvarnom životu estradnog i političkog sveta, sve do tada ćemo biti žrtve nevaspitanih, razmaženih, drskih i bezobraznih maminih i tatinih sinova.
Do sledećeg petka…
“Dođe vreme kada
pametni zaćute,
budale progovore,
a fukara se obogati”
Ivo Andrić