Praznična euforija kreće već početkom decembra meseca i taj “pozitivan stres” nas drži pod nekom slatkom tenzijom… I onda… Bum! Neko je 31.12. tačno u ponoć stisnuo prekidač, ugasio svetlo i odjednom mrak.. Zašto je to tako? Zašto smo u toku praznika tako prazni, depresivni i neraspoloženi? Za neke je možda ovo dan za uživanje i dobar prvod… Ali retki su takvi.
Uglavnom je više onih koji osete gorčinu pelina i unutrašnji nemir. Kažu da su ljudi depresivniji tokom praznika, ali ja ne mislim da je to tako.
Depresija tada samo dolazi do izražaja, jer je to trenutak kada sumiramo godinu iza nas, svodimo račune i lične bilanse. Šta je to što ste sebi od ciljeva (ne)realno zadali tokom prošle godine? Nezadovoljstvo dolazi upravo iz toga, kada shvatite da ništa niste ostvarili ili bar dobar deo toga niste uspeli. A hteli ste, nije da niste… I borili ste se, dali sve od sebe, nije da niste.
Možda ste baš sada shvatili da ste izigrani, da je gomila lažnih prijatelja oko vas, da je previše onih koji gledaju ličnu korist i svoj interes. Možda ste shvatili da ste previše davali sebe onima koji to nisu zaslužili, onima koji su dokazili da bi vas se odrekli i zgazili kada najmanje očekujete…
I kada tome dodamo da u tim danima još vise nedostaju oni koji iz nekog razloga nisu nama, e onda je to dobitna kombinacija za gubljenje sebe. Imate utisak da vrtlogu kraja nema.
Možda je vreme da naučimo da “očistimo” vazduh oko sebe i distanciramo se od ljudi koji nam ne prijaju. Hajde za pocetak Nove godine da ne postavljamo velike ciljeve. Sreću čine male stvari, stvarno mislim da ovo nije fraza, zaista je tako! Radite nešto što vas čini srećnim i pustite druge, neka misle da su pobedili.
Karma je čudo! I za kraj, citiraću nekoga ko nas je na žalost, napustio baš na početku ove godine: “ Da se radi-mora. Da se živi-mora. I kada te tuga savlada, briši suze, gutaj i guraj dalje. Nije lako. Al’ šta ćes, kud ćeš? Nemoj samo van sebe.”
Do sledećeg petka
Stage.rs
Foto: Artus Scheiner – The Little Stars of Gold, 1921./pinterest printscreen