Poznata voditeljka čiji glas obožavate više od dve decenije za Stage.rs otkriva bez čega ne može da zamisli dan, ali i pravi li nove planove.
Tebi je 2020. godina donela veliku promenu na poslovnom polju, šta bi izdvojila kao lepo, a šta kao ružno?
Bilo je tu mnogo lepih i nekoliko ružnih a možda pre tužnih stvari. Pre svega, rastala sam se u poslovnom smislu sa veoma kvalitetnim kolektivom. Sa nekim ljudima sa Radija S radila sam i prošla mnogo toga, tužno je što se rastajemo a dobro smo se slagali. Ružnih se stvari slabije sećam i trudim se da, kada presečem – ne mislim ništa ružno. I o situacijama i o ljudima. Jer, to ničemu ne vodi. Mene je vrlo brzo čekao novi posao i nova funkcija tako da sam morala da se brzo “prešaltam” na novi posao i nove ljude ali sa istim, dobrim raspoloženjem po kome sam poznata, tako da sam pamtila samo lepo. Recimo, ja sam prva žena DJ koja je na našim prostorima sela za mix pult jedne radio stanice i radila One man show i to mi je omogućio radio u kome sam provela 14 sezona. Zatim, uspela sam mnogo lepih kontakata da ostvarim, sa mnogo pevača da se upoznam. Promovisala sam radijski festival kod nas, naučila sve o tome kako se stvara jedan takav festival, kako se rade radijski projekti koji ne zaostaju ni za jednim svetskim radijskim projektom. Sve to su lepe stvari i kao takve ostaju zauvek u pamćenju.
Ima li neka godina koju bi zauvek volela da izbrišeš iz sećanja?
U suštini, nema jer su sve imale svoj značaj. Ako bih morala, izbrisala bih početke u svojoj radijskoj karijeri. Kada sam dosta grešila, nepravilno izgovarala slogove, tremu nisam umela da kontrolišem. Ali kako vreme prolazi, a ja sve starija I iskusnija, shvatam da je to tada bio početak u pravom smislu te reči i da niko nije savršen na početku naročito. Zato, ne bi ni valjalo da nešto izbrišemo, zar ne?! Pa, na greškama se najbrže uči.
Koliko se lako prilagodiš novonastaloj situaciji, umeš li da plivas u svakoj životnoj situaciji?
Trudim se. Nekada mi to uspeva brže, nekada sporije ali je važno da se trudim. Nikada ništa ne sečem u korenu i ne donosim prerane zaključke. Uvek se dobro izrešetam u glavi, pre nego nešto konačno odbijem. Dakle, trudim se da se prilagodim i da svakoj životnoj situaciji nađem razlog i to dobar razlog zašto je morala da se desi. I gle čuda, sve se dešava sa razlogom.
Kako si se odlučila da nakon toliko godina odeš sa Radija S?
Teško je bilo. Mislim da mi je bilo potrebno godinu dana da prelomim. A teško je bilo jer odlazim od najboljih u svom poslu, odlazim od onih koji su me odgajili. Međutim, onog trenutka kada su se moji i ciljevi čelnih ljudi Radija S razmimoišli, nije bilo više smisla da ostanem tu i da se samo mučim. A ja bih se zaista mučila. Mučila bih se jer sam emotivac u poslu, radnik prve klase. Za mene nije postojala stvar koju nisam radila sa zadovoljstvom. Isto tako, za njih tamo nije postojala ideja u čijoj realiziaciji nisam bila i ja. Možda je došlo do zasićenja, ne znam. Ima sigurno i toga. Ali da nije bilo lako – nije. I kako to obično biva, jednog jutra se probudite i donesete odluke, prelomite. Jer, jutro je zaista pametnije od noći. U mom slučaju, mnogo je noći bilo potrebno i samo jedno jutro je bilo dovoljno. Moj kolega stariji, sada nažalost preminuli Igor Spasov, uvek je znao da savetuje. Rekao mi je tada: “To da li ćeš raditi više na S-u ili ne, to moraš sama da odlučiš. Ali ne zaboravi, jednom kad odlučiš, ne predomišljaj se! Ne razmišljaj šta je moglo biti a nije, ne gledaj nazad. Odluči i shvati da je to što si odlučila najbolja moguća stvar koju si donela.!” Tako je i bilo.
Dok si se “borila” sa Korona virusom, vodila si emisiju od kuće, kakvo je iskustvo izveštavati naciju iz svog doma, u pidžami?
Simpatično, ali naporno. Korona virus nije naivna stvar uopšte, međutim ja sam prošla bez temperature i mogla sam da vodim program, a da me ništa ne opterećuje sa te strane. Bojim se da ne bih mogla da su simptomi bili veći i jači. Na svu sreću, gubitak mirisa je bio jedini simptom sa kojim sam izdržala izolaciju. Ljudi su pisali i pružali podršku, sećam se da je bilo komentara:” Ma ti si pozitivac, Nati. Korona videla da si jaka i pobegla”. I moguće da je tako, kad se navilkneš da budeš stalno pozitivan, onda si i u koroni takav. Moguće da je pomalo taj moj vedar duh.
Tvoj prepoznatljiv glas svi vole, imas radionicu Zavoli svoj glas. Kada si ti zavolela svoj i odlučila da se baviš poslom kojim se baviš?
Hvala na komplimentu. Zavolela sam svoj glas onog momenta kada sam počela da snimam reklame i naratorske tekstove. Jer, onaj ko u jednoj rečenici može da proda neki proizvod o kome priča – taj je na dobrom putu da zavoli svoj glas, a to ne znači da se treba uobraziti, već da treba iskoristiti svoj glas na najbolji mogući način. U poslovnoj komunikaciji naročito. Na radiju, glas onoga ko se obraća slušaocima duplo više ostaje upamćen u odnosu na ono o čemu priča. Zamislite kako je u svakodnevnom životu. Mislim da bismo svi trebalo da poradimo na glasu, taman koliko i na stasu. Jer, nema ništa lepše nego kada vam kažu da imate lep glas, pogotovo kada vas ne vide! (kao mene na radiju hehe)
Bez čega ne možeš da zamislis dan?
Bez ljubavi. Ljubav me pokreće i manifestujem je na svim poljima životnim, ne samo na jednom. Jer, ništa u životu ne mogu da uradim bez ljubavi.
Praviš li nove planove?
Pravim stalno planove. Ja sam na poziciji urednika i bez planova ne ulazim u radio. To najbolje znaju moj direktor i moje kolege. “Natalija, ti samo nešto izmišljaš!”, znaju da mi kažu kad preteram u planiranju. Ali, mene to čini zabavnim i sve dok je tako, dok me ne optereti, ja planiram. Kad sve ovo prođe, nastavljam sa kursevima po Srbiji. Na radiju će biti dosta zanimljivih aktivacija za naše slušaoce a planiram i da se vizualizujem, na neki način. Medjutim, posao mi je takav da se vrlo često dešava da ne možete isplanirati sve i svaki trenutak, tako da balansiram u onom što se dešava u etru i u onom što planiram da se desi. Zato je priprema mnogo važnija od plana, makar u ovom poslu. E, ja se više pripremam, pa kako bude. Zanimljivo je da ovako i završim, ja nikada ne ulazim ne pripremljena u program, a izgleda kao da je tako. E, to je moja najveća tajna. Priprema a ne plan.
Stage.rs
Foto: Nemanja Dedović / Ljubica Samardžić